Vešte ruke pišu sitna slova

Mnogi roditelji, u nastojanju da svoju decu ne opterete nekom  dodatnom aktivnošću,  često ih lišavaju značajnih i neophodnih veština. Tako često možemo čuti: „Naučiće da vezuje pertle kada krene u školu“ ili „Držaće olovku kad poraste“ ili „To su igračke za učenje“....Istina je zapravo, da je deci svaka igračka za igranje, a gotovo svaka aktivnost igra. Verovatno je svaki roditelj predškolske dece primetio da se deca uvek igraju: dok jedu, dok ih kupate, na putu do vrtića, dok se uspavljuju...Zašto onda kroz igru ne bi podsticali i razvoj veština?
Fina motorika predstavlja sposobnost da se prave precizni pokreti rukom uz zadržavanje dobre koordinacije između prstiju i oka.Ona se razvija sa uzrastom, od početnih nespretnih pokušaja deteta do momenta kada dete može da uzme olovku i da je kontroliše, tako da uspeva da napiše slova. Fina motorika je veoma značajna za pisanje, što predstavlja dovoljan razlog da se razvoju ove veštine posveti dovoljno pažnje mnogo pre polaska u školu. U tome od koristi mogu biti razne aktivnosti: crtanje, bojenje, lepljenje, prevlačenje...
Već od druge godine potrebno je deci učiniti pristupačnim razne igre koje podstiču razvoj fine motorike. Kako bi decu zainteresovali savetuje se da se aktivnosti pretvore u igru. Preporučuju se: modelovanje testa, plastelina ili gline, nizanje perlica ili dugmića, zakopčavanje i okopčavanje dugmića, provlačenje pertli kroz otvore, crtanje, bojenje, seckanje, lepljenje, sakupljanje sitnih predmeta i iseckanih papirića, slaganje kockica, oblačenje lutaka, klikeri...

                                                                  pixgood.com

Ovakve i slične aktivnosti trebalo bi, prema tekstu objavljenom na sajtu Pedagoškog društva Srbije, da budu deo svakodnevne igre malog deteta jer doprinose jačanju mišića šake, njene spretnosti, razvijanju koordinacije oko - ruka, razvoju opažanja i koncentracije što je preduslov savladavanja veštine pisanja.
U tekstu se dalje navodi da se u godini pred polazak u školu može početi sa sistematičnim vežbama priprema za pisanje. Tu mogu pomoći specijalizovane radne sveske, razmišljanke, listići za popunjavanje. Uvek treba obratiti pažnju na sadržaj, preglednost i prilagoditi ih svakom detetu ponaosob.
 Da bi dete naučilo da pravilno drži olovku i steklo sigurnost u povlačenju linija treba mu omogućiti rad pomoću lenjira i šablona različitih oblika. Ono može da povlači linije različitih dužina, boja, paralelne, ukrštene, isprekidane... Pre nego što se detetu daju elementi slova ono mora ovladati zaobljenenim i krivim linijama. To se uvežbava crtanjem talasa, opruga, puževe kućice, rešavanjem lavirinta, spajanjem parova... Ovladavanje horizontalnih i vertikalnih linija može se podsticati kroz različite crteže koje dete treba da dopuni.
Na kraju dolaze elementi slova, tj. vežbe pomoću kojih će se dečji slobodni pokreti po papiru uvesti u prostor linijature. Dete se sada može upoznati sa elementima štampanih i pisanih slova. Može da ih piše po uzoru, trudeći se da bude što preciznije.
Na kraju se vraćamao na početak. Najbolja priprema za pisanje jeste igra. Ali ne bilo kakva igra, već ona u kojoj je dete zaposleno, u kojoj razvija svoja čula i stiče veštine. Podstičite svoje dete, ohrabrite ga i pohvalite.

Životna sredina, Zdravlje - Ambalaža

Kada pravimo spisak za kupovinu namirnica i kada ih kasnije kupujemo, retko kada i pomislimo na to da uz proizvod dobijamo i ambalažu. Aktuelni talas ekološke prosvećenosti nam je usadio omraženost prema plastici, i sličnim teško razgradivim materijalima. A šta je sa drugim materijalima i znamo li u koje se hrana najčešće pakuje? Da li pod utiskom  ambalaže ponekad odaberemo i proizvod? Jesu li sva pakovanja podjednako dobra i zdrava za čuvanje hrane?

Materijal od koga se pravi ambalaža ima važnu ulogu u održivosti proizvoda, ceni proizvodnje, a samim tim i ceni proizvoda. Svaka ozbiljna kompanija ulaže mnogo u izbor i dizajn ambalaže jer je pravi izbor materijala i tehnologija pakovanja najbolji način da se proizvod što duže održi u željenom kvalitetu i da se ne ošteti tokom transporta i skladištenja. Materijali koji se najčešće koriste su staklo, metal, papir, karton i plastika.
Metal
Kalajni beli lim se danas upotrebljava za izradu konzervi u prehrambenoj industriji. Iako kalaj obezbeđuje veću otpornost na koroziju, konzerve od belog lima se lakiraju kako bi se obezbedila barijera između namirnica i samog metala. Pored toga, ova ambalaža podnosi visoke temperature i može se hermetički zatvoriti, što je neophodno za skladištenje sterilnih namirnica. Lako se reciklira, a značajno je jeftiniji od aluminijuma. Od njega se prave limenke za pića, konzerve za tretirane namirnice, posude za šećer, kafu, slatkiše...
Aluminijum se koristi za izradu limenki, folija i višeslojne ambalaže.To je lagan materijal srebrnaste boje koji se dobija iz rude boksita. Njemu se dodaju magnezijum i mangan ukoliko treba da se obezbedi veća čvrstina materijala. Velika prednosta aluminijuma je njegova otpornost na koroziju i izuzetna savitljivost i elastičnost, rastegljivost, sposobnost oblikovanja, grafičke obrade i reciklaže. Od čistog aluminijuma se prave konzerve za hladna bezalkoholna pića. Aluminijumske folije se prave valjanjem aluminijuma u veoma tanke listove. Folija štiti proizvod od vlage, vazduha, svetlosti i mikroorganizama.
Papir
Običan papir ne može zaštititi namirnice duži vremenski period, ali kada se koristi u tu svrhu uvek je impregniran materijalima pout smole, voska ili laka, kako bi mu se poboljšala funkcionalnost i zaštita. Može se kombinovati i sa plastikom i folijom. Bezdrvni papir je čist celulozni papir , veoma je čvrst i otporan na kidanje. Od njega se izrađuju kese. Velikom čvrstinom se odlikuje i pergamni papir, koji je pogodan za masne proizvode, a često se koristi i kao ambalaža za poljoprivredne proizvode. Voštani papir služi za pakovanje bombona, keksa, soli, hemikalija...Svileni papir se koristi kao omotni papir npr. za pakovanje voća. Papir čija gramaža prelazi 250/m2 naziva se karton.
Staklo
Staklo je odličan materijal jer ne propušta gasove i paru i može održati svežinu proizvoda duži vremenski period. Providno staklo omogućava kupcu da vidi proizvod unutar ambalaže, a obojeno može biti dobar zaštitnik od svetlosti. Staklo se reciklira.
Plastika
Plastika je veoma fleksibilan i elastičan materijal, te se može oblikovati po želji, jeftina je, lagana i pogodna za štampanje.Dva najčešće korišćena plastična materijala su polietilen (PET) i polipropilen. Koriste se za izradu ambalaže za vodu sokove i mleko, pa čak i jače kese za smeće ili kupovinu. Sve češće se za izradu ambalaže koristi i poliester.Polivinihlorid (PVC) se koristi za izradu PVC boca i folija i plastične kutije za hranu. Celofan se koristi za pakovanje konditorskih proizvoda.

Loše upakovano

Jedno od novijih istraživanja Radne grupe za zaštitu okoline (Environmental Working Group) otkriva da hemikalije korišćene u procesu proizvodnje i kao dodaci ambalažnim materijalima, mogu ozbiljno naškoditi zdravlju posle nekoliko  godina izloženosti. Hrana koju jedemo je zapakovana u različite materijale, a oni poput plastike mogu sadržavati 5 do 30 hemikalija ili komponenti. Mnoge od njih utiču na naše zdravlje. Kako tvrdi istraživanje, te komponente i hemikalije su uvek u zakonom propisanim količinama, ali dugogodišnja izloženost može da naškodi.
Bisfenol (BPA) je industrijska hemikalija koju sadrže plastične ambalaže izrađene od polikarbonata, a koristi se i da bi sprečila rđanje konzervi i metalnih poklopaca staklenih tegli. Ova materija je sintetički estrogen koja može, kako je otkriveno na testovima sprovedenim na laboratorijskim životinjama, da poremeti hormonsku ravnotežu. Može promeniti fetalni razvoj reproduktivnog sistema i mozga, ali i povećati rizik od raka dojke i prostate.
Zagrevanje hrane u nekvalitetnim plastičnim posudama u mikrotalasnoj rerni može promeniti molekularnu strukturu hrane i oslobađanje hemikalija koje se onda apsorbuju u hranu. Vrećice za pripremu kokica u mikrotalasnoj rerni su obložene hemikalijama na bazi fluorida. Kada se zagrevaju, te hemikalije mogu da dospeti u hranu.
PET ambalaža koja je na dnu boce označena brojem 1, sadrži na desetine hemikalija, proizvodnih nečistoća i nusproizvoda- ukupno, više od 80 zagađivača koji mogu da kontaminiraju vodu. Iako je još uvek nejasno na koji način hemikalije mogu da procure iz plastike, brojni naučne studije pokazuju da se to dešava. To može biti formaldehid, acetaldehid, antimon...Otkriva ovo istraživanje.
Ukoliko odlučite da se klonite industrijski obrađene hrane donekle ste zaobišli i ambalažu. Ako ipak nastavite da kupujete uobičajeno, potrudite se da čitate, ne samo deklaracije proizvoda, već i oznake za ambalaže.

izvor: www.link-elearning.com

Hrana i lek

                                     
                                                        MED

                                                            blog.xparfemy.cz

                               

           Med se koristi od davnina. U zatvorenim teglicama, med je pronađen  u Tutankamonovoj grobnici i još uvek je bio jestiv. Drevne Maje su ga smatrale hranom bogova. Stari Grci su usne natopljene medom povezivali sa besedničkim darom. Pridavali su mu božanska svojstva i govorili da je hrana mudraca i proroka. I tako sve do današnjih dana.
            Med je proizvod pčela, namirnica koja predstavlja izuzetno zdravu hranu. Sastav meda je vrlo kompleksan. On sadrži više vrsta šećera, ali preovladavaju voćni i grožđani. To su prosti šeđeri, koji posle uzimanja brzo dospevaju u krvotok, bez opterećenja organizma oko njegove prerade. Zbog toga je med veoma pogodan izvor energije. Osim šećera, med sadrži i proteine, amino kiseline, enzime, organske kiseline, mineralne materije. Bogat je vitaminima, naročito onima iz kompleksa grupe B.
            Zahvaljujući svom sastavu med je dragocena, prirodna, lako svarljiva hrana. Med ima i antibakterijsko i antiseptičko dejstvo. Dokazano je da potpomaže obnavljanje tkiva, uklanja bol, stimuliše i poboljšava rad srca, uklanja zamor, povećava otpornost organizma, u nekim slučajevima trovanja ima svojstvo protivotrova, deluje umirujuće na nervni sistem, reguliše krvni pritisak, ublažava tegobe kod oboljenja štitne žlezde i hroničnih i akutnih oboljenja disajnih organa, pospešuje oporavak od oboljenja jetre, bubrega, prostate, nervnog sistema i jača umne i fizičke sposobnosti.
            Boja meda je usko povezana sa ukusom i aromom. Svetlije vrste meda su obično blažeg ukusa i arome. Kod nas su najpoznatije sledeće vrste meda: bagremov, livadski, detelina, lipa, vrbolika, malina, zlatošipka, metvica, heljda, crnuša i dr.
            Deca predškolskog uzrasta mogu da uzimaju jednu kašičicu meda dnevno, dok je preporučena količina meda za školarce dve kašičice. Odrasli mogu da uzimaju više, ali ne bi trebalo da prekorače dnevnu dozu od 100 grama. Deci mlađoj od godinu dana ne bi trebalo davati med, zbog opasnosti od botulizma. Smatra se da ovu ozbiljnu bolest kod beba izaziva bakterija koja se može naći u medu. Zbog bebinog nezrelog sistema za varenje ova bakterija može proizvesti toksin koji izaziva ovu retku bolest.
            Svaki prirodni med se kristališe, ali to mu nije mana. Ako se po svaku cenu želi tečan med, treba voditi računa o temperaturi otapanja. Ona ne bi trebalo da pređe 55 stepeni Celzijusovih. Izlaganje većoj temperaturi od preporučene doprinosi gubitku hranljivih i lekovitih svojstava meda, boje i ukusa. U zavisnosti od vrste meda, neki se kristališe ranije, a neki kasnije. Bagremov med može da zadrži žitko stanje i do tri godine, livadski se kristališe kroz 3-4 meseca, suncokretov med posle dvadesetak dana, a med od uljane repice za manje od nedelju dana.
             Budući da je med skuplji od šećera, pojedini nesavesni pčelari ponekad koriste tu činjenicu da bi se na lak način domogli velike zarade. Med se može falsifikovati na više načina. Najjednostavniji i najprimitivniji način je da se obični šećer pomoću vode otopi u gusti sirup i pomeša sa prirodnim medom. Tako se povećava količina meda.
             Gustina pravog meda je 1,4 a falsifikovanog oko 1,3. Jednostavnim merenjem na vagi možete proveriti, da li je med koji ste kupili pravi ili falsifikovan. Težina tegle u koju stane kilogram meda je oko 280 grama, tako da je njena težina sa medom 1280 grama, a težina iste količine falsifikovanog meda, zbog manje gustine je 1210 do 1220 grama.
            Zbog svojih specifičnih svojstava i velike upotrebne vrednosti u ishrani, lečenju i kozmetičkim preparatima, med se upotrebljava širom sveta već nekoliko milenijuma.

Izvori: www.pcelica.co.rs,  www.drvar.com, www.bebac.com

Životna sredina

                                     Odlazak klime

Najhladnija godina u budućnosti biće toplija od najtoplije godine koju pamtimo. Porast temperature će dovesti do  vremenskih prilika  u  kakvima ljudi još uvek nisu živeli, slažu se naučnici

             Iako još uvek ima sporenja oko utvrđivanja uzroka Efekta staklena bašte i globalnog zagrevanja planete,  većina stručnjaka je saglasna da su ljudi glavni krivci. Čak  97% naučnika koji izučavaju klimu se slažu u tvrdnji da je trend globalnog zagrevanja u toku prošlog veka  posledica ljudske aktivnosti. Većina vodećih naučnih organizacija širom sveta je objavila i zvanične izjave, kojima potvrđuju ovakav stav. Međutim takav stav i saglasnost ni najmanje ne doprinose smanjenju nanete štete našoj planeti, a kako stvari stoje, situacija nije optimistična. Izučavanja pokazuju da će nezaustavljive klimatske promene postati stvarnost do kraja decenije.

            Zbog klimatskih promena Zemlja se ubrzano približava svojoj apokaliptičnoj budućnosti, u kojoj glavni gradovi kao što su Njujork, Pariz i London mogu postati nenastanivi u roku od 45 godina, tvrdi otrežnjujuća nova studija grupe naučnika sa Univerziteta na Havajima, objavljena u dnevniku Nature.

          Odlazak klime je novouspostavljeni termin ove naučne studije kojim se utvrđuje vremenski period za koji će na nekom određenom prostoru prestati da važe do sada poznati klimatski uslovi. Godina odlaska klime je pretpostavljena godina nakon koje će, u određenom geografskom prostoru, prosečna temperatura svake godine biti veća od prosečne temperature na tom prostoru bilo koje godine između 1865. i 2005. Ova mera bi time identifikovala godinu nakon koje se klima određenog lokaliteta permanentno izmešta iz svojih istorijskih okvira, što može imati katastrofalne ekološke i društvene posledice.  Naučnici sa Univerziteta na Havajima ponudili su dve projekcije odlaska klime za lokacije širom sveta: jednu u slučaju da ljudski uticaj na globalno zagrevanje nastavlja da raste, i drugu, koja označava godinu odlaska klime u slučaju da se ljudski uticaj stabilizuje. Kako studija otkriva, čak i kada bi zaustavili sve trenutne emisije štetnih gasova u atmosferu, promene su neopozive i mogu biti samo odložene.

         Ova mapa prikazuje godine nakon kojih će u različitim gradovima sveta prosečna temperatura svake godine biti viša od bilo koje godišnje temperature između 1860. i 2005. Godine navedene na mapi su projekcije ako ljudski uticaj na klimatske promene nastavi da raste. U slučaju da se ljudski uticaj stabilizuje, predviđa se da će momenat odlaska klime doći, u proseku, dvadeset godina kasnije. S obzirom na to da je u pitanju projekcija zasnovana na kompjuterskim modelima, same godine sa mape treba uzeti sa dozom rezerve. Autori priznaju da je granica odstupanja od predviđanja sasvim sigurno veća od jedne decenije. Međutim, ono što ova mapa nesumnjivo pokazuje jeste da je tropski pojas podložniji odlasku klime nego umereni ili polarni.

          „Mi smo naviknuti na klimu u kojoj živimo. Klimatske promene nam donose izmeštanje iz zone udobnosti,“ rekao je Kamilo Mora vođa studije Univerziteta sa Havaja za NBC News. „Uslovi će postati neadekvatni, kako za ljude ,tako i za ostale vrste.“

Sadašnja predviđanja tima predvođenog biologom Morom ukazuju na to da će epicentar globalnog zagrevanja biti tropi, gde će otpočeti inicijalne promene koje donose temperaturne poraste u području Manokvarija u Indoneziji do 2020. godine. Čak i kada bi danas zaustavili sve emisije štetnih gasova u atmosferu, Manokvari, koji se nalazi tačno na Ekvatoru bi pretrpeo temperaturne promene već 2025. godine, pokazuju izračunavanja.

         Do 2050. godine između 1 i 5 milijardi ljudi će živeti u područjima sa nepredvidivom klimom, tvrdi koautor studije Rajan Longman. „Zemlje koje će prve biti na udaru nepredvidivih klimatskih promena su one sa najslabijim ekonomskim kapacitetom da odgovore na izazov problema. Da ironija bude veća, upravo te zemlje su najmanje odgovorne za klimatske promene. “  

U slučaju da ljudi nastave da u atmosferu emituju štetne gasove bez ustezanja, odlazak klime će pogoditi Rim 2044, Njujork 2047, London 2056, Moskvu 2063. godine... Ako bi se uticaj štetnih gasova na atmosferu ipak nekako stabilizovao, dobili bismo dvadesetak godina odlaganja.

         Geografski položaj Srbije određuje da će se odlazak klime na njenom području desiti 2054. godine  u slučaju da emisija štetnih gasova nastavi da raste, a u slučaju da bude zaustavljena, 2081. Neka geografska područja će imati više a neka manje sreće što se tiče odlaska klime. Jedno je sigurno, nastala situacija je neopoziva i nepromenljiva i nema područja na planeti koje će odlazak klime zaobići.

                                                                   

Šta je efekat staklene bašte

Efekat staklene bašte je izraz za zagrevanje planete Zemlje nastalo poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje od Sunca prima i u svemir zrači Zemljina površina.

Efekat nastaje na sličan način kao u stakleniku, gde Sunčevi zraci vidljivog i ultraljubičastog dela spektra prodiru kroz staklo i greju tlo ispod stakla. Tlo potom emituje infracrveno zračenje koje ne može proći kroz staklo, zadržava se unutra i tlo ostaje zagrejano. Usled toga je u staklenicima mnogo toplije nego izvan njih. Na isti način se ponaša i Zemlja ukoliko postoji neka materija koja će se ponašti kao stakleni krov. Prilikom izbacivanja iz fabričkih dimnjaka i automobilskih auspuha ugljenik (IV)-oksid, poznatiji kao ugljen''-dioksid i ostali štetni gasovi formiraju omotač oko Zemlje koji propušta toplotu da prodre do površine, ali ne i da se vrati u vasionu. Na ovaj način površina Zemlje postaje sve toplija i iz godine u godinu temperature su sve više.

Wikipedia

Voćka čudnovata

Koštunjavo voće štiti vaše telo od raznih bolesti,  podstiče         imunitet, usporava starenje i pomaže u mršavljenju

Ukoliko ste i vi od onih koji rado čitaju deklaracije sa ambalaža raznih industrijskih proizvoda, tačnije slatkiša, grickalica i kekseva, priznaćete da je najpoznatija rečenica koju viđate: „sadrži lešnik (kikiriki, orah, badem...) u tragovima“. Ukoliko niste alergični na neki od ovih proizvoda, gotovo da ni ne razmišljare mnogo o tome. A hoće li vam biti od koristi unos ovih namirnica u tragovima, ili morate pojesti malo veću količinu, pročitajte ovde.
Koštunjavo ili jezgrasto voće bogato je vitaminima, mineralima, vlaknima i antioksidantima zbog čega poboljšava opšte zdravstveno stanje organizma. Veći broj epidemioloških studija pokazao je da ljudi koji konzumiraju orašaste plodove imaju manje šanse da obole od koronarne bolesti srca.  Ova pogodnost jedenja oraha prvi put je uočena 1993.1 U narednih dvadeset godina sprovedeno je više istraživanja koja su pokazala da koštunjavo voće smanjuje koncentraciju LDL holesterola u krvi. Smatra se da najveći doprinos ovom efektu imaju omega-3 masne kiseline. 
Koštunjavo voće je dobar izvor vitamina E i B2, kao i proteina, folata, vlakana i esecijalnih minerala poput magnezijuma, fosfora, kalijuma, bakra i selena. Najzdravije je sirovo. Naime, neprerađeni orasi imaju dva puta više antioksidanata nego u prerađenom stanju. Oni imaju nizak glikemijski indeks, tako da se preporučuje osobama koje pate od otpornosti na insulin ili šećerne bolesti tipa 2. Prema jednoj studiji, ljudi koji jedu orašaste plodove u proseku žive dve do tri godine duže. Međutim, treba imati u vidu da isti konzumiraju manje količine brze hrane.
Kulinarska definicija koštunjavog voća se razlikuje od botaničke. Tako da u jezgarasto voće , osim  lešnika, kestena, žira, oraha, spadaju i badem , brazilski orah , indijski orah, makadamija , pekan , kikiriki, borovo seme, pistać.
Masti kojima jezgrasto voće obiluje su zdrave masti, dakle preovlađuju nezasićene – mononezasićene i polinezasićene masne kiseline. Zasićenih masnih kiselina je znatno manje, a pojedinačni sadržaj varira od vrste do vrste. Masti jezgrastog voća su prirodno emulgovane, te se lakše vare, a iskoristljivost je visoka.


Ko šta voli

Orah je u narodu poznat kao čistač krvi, a dobar je i za lečenje plućnih bolesti, katara creva, jačanje mišića i vida. Kao kupka i oblog koristi se protiv inficiranih rana i ekcema, raznih kožnih bolesti i upale očiju. Njegovo ulje je odlično za kosu, ali i kao melem za opekotine izazvane sunčanjem. U kombinaciji sa sojom, zbog visokoproteinskog sastava, orah može da zameni meso. Spada u prvu grupu biljki uljarica i za vegetarijance je  veoma značajan zbog količine masti i proteina. Badem obiluje velikom količinom mangana i bakra koji čuvaju nervni i endokrini sistem, održavaju zdravlje i čvrstinu kostiju, normalan krvni pritisak i podstiču optimalan rad štitne žlezde. Daje osećaj sitosti, te je koristan prilog dijetama za mršavljenje. Kao odličan izvor kalcijuma, badem je korisna namirnica za ljude alergične na mleko i mlečne proizvode. Indijski orah sadrži čak pet puta više vitamina C nego pomorandža. Brazilski orah je bogat selenom, važnim antioksaidasom kiji preventivno deluje protiv malignih oboljenja. Samo dva ploda  zadovoljavaju dnevne potrebe organizma za ovim značajnim mineralom. Kikiriki sadrži koenzim Q10, koji usporava starenje. Najbolje ga je kupovati u ljusci jer takav sadrži najviše vitamina i minerala. Lešnici smanjuju osetljivost na bol i poboljšavaju raspoložnjenje, jer sadrže perkusore hormona seratonina. Pistaći su dobri za kosu, vid, kožu, krvne sudove, bubrege i uopšte jačanje imuniteta.

Koštunjavo voće se najviše koristi u konditorskoj industriji, pekarstvu i poslastičarstvu. Velika hranljiva vrednost i prijatan ukus su savršena preporuka za korišćenje i u svakodnevnoj ishrani. Još jedna prednost ovog voća je što ne sadrži ostatke pesticida, jer je zaštićeno ljuskom. Kako istraživanja pokazuju konzumiranjem 30 grama koštunjavog voća, 4-5 puta nedeljno, doprinosite prevenciji kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa tipa 2. Da ne bi umanjili ili poništili blagotvorna dejstva trudite se da jezgrasto voće koje konzumirate ne bude posoljeno ili zaslađeno. Izbor je veliki, a vi svoj napravite poštujući sopstveni ukus. Nećete pogrešiti za šta god da se odlučite. Prijatno grickanje!

^{1  Sabaté J, Fraser GE, Burke K, Knutsen SF, Bennett H, Linsted KD (1993). „Effects of walnuts on serum lipid levels and blood pressure in normal men“.}

2 Josse AR, Kendall CWC, Augustin LSA, Ellis PR, Jenkins DJA (2007). „Almonds and postprandial glycemia — a dose response study“

Ishrana - Prvo i osnovno

 foto glas-javnosti.rs



Kifla, buhtle, lepinja, pogača, đevrek, pereca, zemička, pletenica, kroasan, baget, somun, dvopek, peksmit, proja...Jedna od ovih namirnica je gotovo sigurno prisutna u svakom obroku ljudi iz naših krajeva.  Ime koje ih objedinjuje je – hleb.
Kultura ishrane i veoma rasprostranjeno gajenje pšenice u našoj sredini dovelo je do toga da hleb nezvanično bude proglašen osnovnom i najvažnijom namirnicom. Iako su se vremena promenila i  hleb izvela na pomalo loš glas, on je i dalje mnogima car, kako svakodnevne, tako i svečane trpeze.
Hleb  je vrsta hrane koja se najčešće pravi pečenjem testa čiji su osnovni sastojci brašno i voda. Najčešće se dodaje i so, kvasac, šećer i jestivo ulje, a ponekad i začini (na primer susam). Hleb je već dugo vremena osnovna namirnica u ishrani u mnogim kulturama.
Kako je počelo
Vrlo je moguće da je čovek, pre nego što je počeo da priprema hleb, jeo sveže žitarice. Pretpostavlja se da je kasnije, u nekom trenutku, počeo da ih umače u vodu, a tek posle toga i da ih melje i peče. U početku se hleb pravio bez kvasca, ali već u starom veku, kod Egipćana, koristi se kvasac, kao i različite vrste brašna (meko i tvrdo). 
Već od 168. godine pre nove ere, u Rimu postoje velike državne pekare. Od devetog veka, u većim evropskim gradovima pojavljuju se pekarski esnafi; kvalitet, težina i cena hleba su propisani gradskim statutima, a pekari koji ne poštuju ovu odluku najstrože se kažnjavaju.
Kvalitet hleba se značajno poboljšava početkom novog veka u severnoj Italiji, u 17. veku u Parizu, a u Beču se počinje proizvoditi luksuzno pecivo u 18. veku. Od 19. veka, proizvodnja hleba se sve više mehanizuje.
Crni ili beli
Prema pravilniku o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutih testa, Ministarstva poljoprivrede, crni hleb se pravi od brašna tipa 1100.
To brašno se, kažu stručnjaci, dobija intenzivnijim mlevenjem celog pšeničnog zrna i tako u njegov sastav ulaze i periferni delovi zrna pšenice, poput omotača, što pravom crnom hlebu daje tamniju boju.
Malobrojni  mlinovi melju celo zrno pšenice i tako prave brašno tipa 1100. Zbog neisplativosti većina mlinova i pekara nema računicu da ga proizvodi.
Hleb koji obično kupujemo kao crni spada u specijalne vrste hleba i bojen je dozvoljenim prirodnim supstancama, kao što je sladno, ovseno ili sojino brašno.
Beli hleb je već duže vreme na lošem glasu. On ima visok glikemijski indeks (GI), što znači da prebrzo oslobađa energiju i tako povećava šećer. Zbog toga mnogi stručnjaci veruju da postoji direktna veza između belog hleba i dijabetesa. Istraživanje sprovedeno u Austriji pokazalo je da oni koji prednjače u jedenju belog hleba imaju 30 posto veće šanse da obole od šećerne bolesti.
Studija koja je objavnjena u magazinu "International Journal of Cancer", još 2006.godine, pokazala je da beli hleb može da poveća rizik od obolevanja od raka. Oni koji jedu pet i više komada hleba dnevno imaju dva puta veće šanse za maligna obolenja od onih koji jedu komad i po dnevno.
S druge strane, integralne žitarice imaju zaštitni faktor jer regulišu proizvodnju insulina. Ali to ne znači da su one dobre za svakoga. Ako neko ima osetnjivu probavu, ili neku bolest creva, integralni hleb nije dobar izbor, savetuju stručnjaci.

 Bilo kako bilo, u Srbiji se godišnje u proseku, po stanovniku pojede 105,9 kilograma hleba. To je najveća potrošnja u evropskim zemljama. Jedenje hleba obično kod ljudi izaziva veliki osećaj prijatnosti. Ugljeni hidrati, koji se pretvaraju u glukozu podstiču lučenje serotonina, poznatog kao „hormon sreće“. Možda je baš u tome tajna obožavanja hleba. 
                                                                                                                    
U čast hlebu
U mestu Pećinci (oko 40 kilometara od Beograda) postoji muzej posvećen hlebu. U muzeju su izložene tri zbirke: oruđe za obradu zemlje, predmeti za pripremu hleba i zbirka hlebova. Hlebovi su poređani po grupama: božićni, uskršnji, svadbeni itd. Ovaj muzej poseduje i dokumentaciju o obrednom hlebu kod Srba. Od 2007. godine u Novom Sadu se organizuje Festival hleba koji se sastoji od izložbeno-pekarskog dela, naučno-tehnološkog i kulturnog. Festival hleba za decu je prvi put organizovan u Bačkoj Palanci 2009. godine. U Evropi postoji preko 50 muzeja hleba.

Ne zamrzavajte hleb
Mnogi ljudi zamrzavaju hleb kako bi mu sačuvali svežinu. Na taj način se menja struktura hleba. Naime, pečenjem hleba smekšava se skrob u žitaricama, čineći ga jestivim. Kada hleb zamrznemo, ponovo ga stvrdnemo, pa se na taj način stvara nova struktura koju je teško svariti. Ako ipak imate naviku da hleb zamrzavate, radite to što ređe.

Naopako, a možda i zlo

Pre neki dan mi je petoipogodišnji sin posle školice rekao da treba da nauči kod kuće neku pesmicu o Svetom Savi. “OK”- rekla sam. I “Ko nema u vugla ima u googl-a” – da citiram jednu od omiljenih svog brata. Na internetu pri pomenu Svetog Save vlada Srednji vek u elektronskom izdanju. Molitve, crkvenjaštvo, velikosrpstvo. Bila sam zbunjena. Dete mi malopre reče pojednostavljeno objašnjenje iz vrtića da je Sveti Sava bio prvi srpski učitelj, a ja bih dodala i  pobunjenik protiv sistema, političar, diplomata, zakonodavac i književnik.

Nekako mi se čini da svetogorski monah, jeromonah i arhimandrit Studenice, te  prvi arhiepiskop autokefalne Srpske arhiepiskopije, su zapravo političke funkcije koje su proizlazile jedna iz druge kao neminovnosti vremena u kojem je živeo. Jer u Srednjem veku religija niije bila opcija, već jedini izbor pri bilo kakvom profesionalno angažovanju. Uznemirava me to što mi se čini da sada, desetak vekova kasnije, sve  izgleda kao da se vraćamo u Srednji vek.

Priča o Rastku, ili Svetom Savi  ide ovako:

Rastko Nemanjić se posle uobičajene tinejdžerske svadje o profesionalnoj orjentaciji, sa  svojim tatom Stefanom Nemanjom, teatralno okrenuo na peti, otišao u svoju “sobu”  zalupivši vrata vladarskih odaja. Kasnije te noći, kada su svi spavali pobegao je od kuće u nameri da se  dodatno obrazuje i malo vidi sveta. Otišao je u manastir, platio školarinu u vidu zamonašenja i tu priča počinje.

Iako zamonašen, Sveti Sava nikada nije izgubio kontakt sa ocem , braćom i svojom zemljom. Manje ili više posredno i dalje je učestvovao u političkom životu i rukovodjenju. Učestvovao je u nekoliko diplomatskih misija. Pri jednoj od njih je , kako pišu istoričari “ uspeo da ugarskog kralja Andrije II od srpskog neprijatelja pretvori u prijatelja”. Radio je i na uredjenju društva i ustrojstvu istog kroz pisana dokumenta.Mnogi istoričari smatraju Zakonopravilo iz 1219. godine prvim srpskim ustavom. Ovaj dokument je uredjivao veliku oblast društvenih odnosa, kako crkvenih, tako i gradjanskih. Jeste, gradio je manastire, ali u ono vreme to je bio više prosvetiteljski, nego religiozni poduhvat.

  Proslava Svetog Save u Matematičkoj gimnaziji  u Beogradu           Photo: Tanjug

    

Danas je zaista divno što škole slave Svetog Savu kao značajnu istorijsku ličnost, jer je donekle postala retkost isticanje istinskih vrednosti, čak i u zvaničnim ustanovama. Šteta je što deca tek površno bivaju obaveštena o njegovom liku i delu, te kao najveća dostignuća istog učenici uglavnom nabrajaju njegove crkvene položaje i titule. Sramota je što se u školama širom zemlje proslava svodi na recitovanje i pevanje verskih sadržaja i klicanje bogu i svecu, sve uz paganske rituale i nezaobilazno prisustvo lokalnog pravoslavnog sveštenstva.