Životna sredina

                                     Odlazak klime

Najhladnija godina u budućnosti biće toplija od najtoplije godine koju pamtimo. Porast temperature će dovesti do  vremenskih prilika  u  kakvima ljudi još uvek nisu živeli, slažu se naučnici

             Iako još uvek ima sporenja oko utvrđivanja uzroka Efekta staklena bašte i globalnog zagrevanja planete,  većina stručnjaka je saglasna da su ljudi glavni krivci. Čak  97% naučnika koji izučavaju klimu se slažu u tvrdnji da je trend globalnog zagrevanja u toku prošlog veka  posledica ljudske aktivnosti. Većina vodećih naučnih organizacija širom sveta je objavila i zvanične izjave, kojima potvrđuju ovakav stav. Međutim takav stav i saglasnost ni najmanje ne doprinose smanjenju nanete štete našoj planeti, a kako stvari stoje, situacija nije optimistična. Izučavanja pokazuju da će nezaustavljive klimatske promene postati stvarnost do kraja decenije.

            Zbog klimatskih promena Zemlja se ubrzano približava svojoj apokaliptičnoj budućnosti, u kojoj glavni gradovi kao što su Njujork, Pariz i London mogu postati nenastanivi u roku od 45 godina, tvrdi otrežnjujuća nova studija grupe naučnika sa Univerziteta na Havajima, objavljena u dnevniku Nature.

          Odlazak klime je novouspostavljeni termin ove naučne studije kojim se utvrđuje vremenski period za koji će na nekom određenom prostoru prestati da važe do sada poznati klimatski uslovi. Godina odlaska klime je pretpostavljena godina nakon koje će, u određenom geografskom prostoru, prosečna temperatura svake godine biti veća od prosečne temperature na tom prostoru bilo koje godine između 1865. i 2005. Ova mera bi time identifikovala godinu nakon koje se klima određenog lokaliteta permanentno izmešta iz svojih istorijskih okvira, što može imati katastrofalne ekološke i društvene posledice.  Naučnici sa Univerziteta na Havajima ponudili su dve projekcije odlaska klime za lokacije širom sveta: jednu u slučaju da ljudski uticaj na globalno zagrevanje nastavlja da raste, i drugu, koja označava godinu odlaska klime u slučaju da se ljudski uticaj stabilizuje. Kako studija otkriva, čak i kada bi zaustavili sve trenutne emisije štetnih gasova u atmosferu, promene su neopozive i mogu biti samo odložene.

         Ova mapa prikazuje godine nakon kojih će u različitim gradovima sveta prosečna temperatura svake godine biti viša od bilo koje godišnje temperature između 1860. i 2005. Godine navedene na mapi su projekcije ako ljudski uticaj na klimatske promene nastavi da raste. U slučaju da se ljudski uticaj stabilizuje, predviđa se da će momenat odlaska klime doći, u proseku, dvadeset godina kasnije. S obzirom na to da je u pitanju projekcija zasnovana na kompjuterskim modelima, same godine sa mape treba uzeti sa dozom rezerve. Autori priznaju da je granica odstupanja od predviđanja sasvim sigurno veća od jedne decenije. Međutim, ono što ova mapa nesumnjivo pokazuje jeste da je tropski pojas podložniji odlasku klime nego umereni ili polarni.

          „Mi smo naviknuti na klimu u kojoj živimo. Klimatske promene nam donose izmeštanje iz zone udobnosti,“ rekao je Kamilo Mora vođa studije Univerziteta sa Havaja za NBC News. „Uslovi će postati neadekvatni, kako za ljude ,tako i za ostale vrste.“

Sadašnja predviđanja tima predvođenog biologom Morom ukazuju na to da će epicentar globalnog zagrevanja biti tropi, gde će otpočeti inicijalne promene koje donose temperaturne poraste u području Manokvarija u Indoneziji do 2020. godine. Čak i kada bi danas zaustavili sve emisije štetnih gasova u atmosferu, Manokvari, koji se nalazi tačno na Ekvatoru bi pretrpeo temperaturne promene već 2025. godine, pokazuju izračunavanja.

         Do 2050. godine između 1 i 5 milijardi ljudi će živeti u područjima sa nepredvidivom klimom, tvrdi koautor studije Rajan Longman. „Zemlje koje će prve biti na udaru nepredvidivih klimatskih promena su one sa najslabijim ekonomskim kapacitetom da odgovore na izazov problema. Da ironija bude veća, upravo te zemlje su najmanje odgovorne za klimatske promene. “  

U slučaju da ljudi nastave da u atmosferu emituju štetne gasove bez ustezanja, odlazak klime će pogoditi Rim 2044, Njujork 2047, London 2056, Moskvu 2063. godine... Ako bi se uticaj štetnih gasova na atmosferu ipak nekako stabilizovao, dobili bismo dvadesetak godina odlaganja.

         Geografski položaj Srbije određuje da će se odlazak klime na njenom području desiti 2054. godine  u slučaju da emisija štetnih gasova nastavi da raste, a u slučaju da bude zaustavljena, 2081. Neka geografska područja će imati više a neka manje sreće što se tiče odlaska klime. Jedno je sigurno, nastala situacija je neopoziva i nepromenljiva i nema područja na planeti koje će odlazak klime zaobići.

                                                                   

Šta je efekat staklene bašte

Efekat staklene bašte je izraz za zagrevanje planete Zemlje nastalo poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje od Sunca prima i u svemir zrači Zemljina površina.

Efekat nastaje na sličan način kao u stakleniku, gde Sunčevi zraci vidljivog i ultraljubičastog dela spektra prodiru kroz staklo i greju tlo ispod stakla. Tlo potom emituje infracrveno zračenje koje ne može proći kroz staklo, zadržava se unutra i tlo ostaje zagrejano. Usled toga je u staklenicima mnogo toplije nego izvan njih. Na isti način se ponaša i Zemlja ukoliko postoji neka materija koja će se ponašti kao stakleni krov. Prilikom izbacivanja iz fabričkih dimnjaka i automobilskih auspuha ugljenik (IV)-oksid, poznatiji kao ugljen''-dioksid i ostali štetni gasovi formiraju omotač oko Zemlje koji propušta toplotu da prodre do površine, ali ne i da se vrati u vasionu. Na ovaj način površina Zemlje postaje sve toplija i iz godine u godinu temperature su sve više.

Wikipedia