Voćka čudnovata

Koštunjavo voće štiti vaše telo od raznih bolesti,  podstiče         imunitet, usporava starenje i pomaže u mršavljenju

Ukoliko ste i vi od onih koji rado čitaju deklaracije sa ambalaža raznih industrijskih proizvoda, tačnije slatkiša, grickalica i kekseva, priznaćete da je najpoznatija rečenica koju viđate: „sadrži lešnik (kikiriki, orah, badem...) u tragovima“. Ukoliko niste alergični na neki od ovih proizvoda, gotovo da ni ne razmišljare mnogo o tome. A hoće li vam biti od koristi unos ovih namirnica u tragovima, ili morate pojesti malo veću količinu, pročitajte ovde.
Koštunjavo ili jezgrasto voće bogato je vitaminima, mineralima, vlaknima i antioksidantima zbog čega poboljšava opšte zdravstveno stanje organizma. Veći broj epidemioloških studija pokazao je da ljudi koji konzumiraju orašaste plodove imaju manje šanse da obole od koronarne bolesti srca.  Ova pogodnost jedenja oraha prvi put je uočena 1993.1 U narednih dvadeset godina sprovedeno je više istraživanja koja su pokazala da koštunjavo voće smanjuje koncentraciju LDL holesterola u krvi. Smatra se da najveći doprinos ovom efektu imaju omega-3 masne kiseline. 
Koštunjavo voće je dobar izvor vitamina E i B2, kao i proteina, folata, vlakana i esecijalnih minerala poput magnezijuma, fosfora, kalijuma, bakra i selena. Najzdravije je sirovo. Naime, neprerađeni orasi imaju dva puta više antioksidanata nego u prerađenom stanju. Oni imaju nizak glikemijski indeks, tako da se preporučuje osobama koje pate od otpornosti na insulin ili šećerne bolesti tipa 2. Prema jednoj studiji, ljudi koji jedu orašaste plodove u proseku žive dve do tri godine duže. Međutim, treba imati u vidu da isti konzumiraju manje količine brze hrane.
Kulinarska definicija koštunjavog voća se razlikuje od botaničke. Tako da u jezgarasto voće , osim  lešnika, kestena, žira, oraha, spadaju i badem , brazilski orah , indijski orah, makadamija , pekan , kikiriki, borovo seme, pistać.
Masti kojima jezgrasto voće obiluje su zdrave masti, dakle preovlađuju nezasićene – mononezasićene i polinezasićene masne kiseline. Zasićenih masnih kiselina je znatno manje, a pojedinačni sadržaj varira od vrste do vrste. Masti jezgrastog voća su prirodno emulgovane, te se lakše vare, a iskoristljivost je visoka.


Ko šta voli

Orah je u narodu poznat kao čistač krvi, a dobar je i za lečenje plućnih bolesti, katara creva, jačanje mišića i vida. Kao kupka i oblog koristi se protiv inficiranih rana i ekcema, raznih kožnih bolesti i upale očiju. Njegovo ulje je odlično za kosu, ali i kao melem za opekotine izazvane sunčanjem. U kombinaciji sa sojom, zbog visokoproteinskog sastava, orah može da zameni meso. Spada u prvu grupu biljki uljarica i za vegetarijance je  veoma značajan zbog količine masti i proteina. Badem obiluje velikom količinom mangana i bakra koji čuvaju nervni i endokrini sistem, održavaju zdravlje i čvrstinu kostiju, normalan krvni pritisak i podstiču optimalan rad štitne žlezde. Daje osećaj sitosti, te je koristan prilog dijetama za mršavljenje. Kao odličan izvor kalcijuma, badem je korisna namirnica za ljude alergične na mleko i mlečne proizvode. Indijski orah sadrži čak pet puta više vitamina C nego pomorandža. Brazilski orah je bogat selenom, važnim antioksaidasom kiji preventivno deluje protiv malignih oboljenja. Samo dva ploda  zadovoljavaju dnevne potrebe organizma za ovim značajnim mineralom. Kikiriki sadrži koenzim Q10, koji usporava starenje. Najbolje ga je kupovati u ljusci jer takav sadrži najviše vitamina i minerala. Lešnici smanjuju osetljivost na bol i poboljšavaju raspoložnjenje, jer sadrže perkusore hormona seratonina. Pistaći su dobri za kosu, vid, kožu, krvne sudove, bubrege i uopšte jačanje imuniteta.

Koštunjavo voće se najviše koristi u konditorskoj industriji, pekarstvu i poslastičarstvu. Velika hranljiva vrednost i prijatan ukus su savršena preporuka za korišćenje i u svakodnevnoj ishrani. Još jedna prednost ovog voća je što ne sadrži ostatke pesticida, jer je zaštićeno ljuskom. Kako istraživanja pokazuju konzumiranjem 30 grama koštunjavog voća, 4-5 puta nedeljno, doprinosite prevenciji kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa tipa 2. Da ne bi umanjili ili poništili blagotvorna dejstva trudite se da jezgrasto voće koje konzumirate ne bude posoljeno ili zaslađeno. Izbor je veliki, a vi svoj napravite poštujući sopstveni ukus. Nećete pogrešiti za šta god da se odlučite. Prijatno grickanje!

^{1  Sabaté J, Fraser GE, Burke K, Knutsen SF, Bennett H, Linsted KD (1993). „Effects of walnuts on serum lipid levels and blood pressure in normal men“.}

2 Josse AR, Kendall CWC, Augustin LSA, Ellis PR, Jenkins DJA (2007). „Almonds and postprandial glycemia — a dose response study“