Med se koristi od davnina. U zatvorenim teglicama, med je pronađen u Tutankamonovoj grobnici i još uvek je bio jestiv. Drevne Maje su ga smatrale hranom bogova. Stari Grci su usne natopljene medom povezivali sa besedničkim darom. Pridavali su mu božanska svojstva i govorili da je hrana mudraca i proroka. I tako sve do današnjih dana.
Med je proizvod pčela, namirnica koja predstavlja izuzetno zdravu hranu. Sastav meda je vrlo kompleksan. On sadrži više vrsta šećera, ali preovladavaju voćni i grožđani. To su prosti šeđeri, koji posle uzimanja brzo dospevaju u krvotok, bez opterećenja organizma oko njegove prerade. Zbog toga je med veoma pogodan izvor energije. Osim šećera, med sadrži i proteine, amino kiseline, enzime, organske kiseline, mineralne materije. Bogat je vitaminima, naročito onima iz kompleksa grupe B.
Zahvaljujući svom sastavu med je dragocena, prirodna, lako svarljiva hrana. Med ima i antibakterijsko i antiseptičko dejstvo. Dokazano je da potpomaže obnavljanje tkiva, uklanja bol, stimuliše i poboljšava rad srca, uklanja zamor, povećava otpornost organizma, u nekim slučajevima trovanja ima svojstvo protivotrova, deluje umirujuće na nervni sistem, reguliše krvni pritisak, ublažava tegobe kod oboljenja štitne žlezde i hroničnih i akutnih oboljenja disajnih organa, pospešuje oporavak od oboljenja jetre, bubrega, prostate, nervnog sistema i jača umne i fizičke sposobnosti.
Boja meda je usko povezana sa ukusom i aromom. Svetlije vrste meda su obično blažeg ukusa i arome. Kod nas su najpoznatije sledeće vrste meda: bagremov, livadski, detelina, lipa, vrbolika, malina, zlatošipka, metvica, heljda, crnuša i dr.
Deca predškolskog uzrasta mogu da uzimaju jednu kašičicu meda dnevno, dok je preporučena količina meda za školarce dve kašičice. Odrasli mogu da uzimaju više, ali ne bi trebalo da prekorače dnevnu dozu od 100 grama. Deci mlađoj od godinu dana ne bi trebalo davati med, zbog opasnosti od botulizma. Smatra se da ovu ozbiljnu bolest kod beba izaziva bakterija koja se može naći u medu. Zbog bebinog nezrelog sistema za varenje ova bakterija može proizvesti toksin koji izaziva ovu retku bolest.
Svaki prirodni med se kristališe, ali to mu nije mana. Ako se po svaku cenu želi tečan med, treba voditi računa o temperaturi otapanja. Ona ne bi trebalo da pređe 55 stepeni Celzijusovih. Izlaganje većoj temperaturi od preporučene doprinosi gubitku hranljivih i lekovitih svojstava meda, boje i ukusa. U zavisnosti od vrste meda, neki se kristališe ranije, a neki kasnije. Bagremov med može da zadrži žitko stanje i do tri godine, livadski se kristališe kroz 3-4 meseca, suncokretov med posle dvadesetak dana, a med od uljane repice za manje od nedelju dana.
Budući da je med skuplji od šećera, pojedini nesavesni pčelari ponekad koriste tu činjenicu da bi se na lak način domogli velike zarade. Med se može falsifikovati na više načina. Najjednostavniji i najprimitivniji način je da se obični šećer pomoću vode otopi u gusti sirup i pomeša sa prirodnim medom. Tako se povećava količina meda.
Gustina pravog meda je 1,4 a falsifikovanog oko 1,3. Jednostavnim merenjem na vagi možete proveriti, da li je med koji ste kupili pravi ili falsifikovan. Težina tegle u koju stane kilogram meda je oko 280 grama, tako da je njena težina sa medom 1280 grama, a težina iste količine falsifikovanog meda, zbog manje gustine je 1210 do 1220 grama.
Zbog svojih specifičnih svojstava i velike upotrebne vrednosti u ishrani, lečenju i kozmetičkim preparatima, med se upotrebljava širom sveta već nekoliko milenijuma.
Izvori: www.pcelica.co.rs, www.drvar.com, www.bebac.com
Med je proizvod pčela, namirnica koja predstavlja izuzetno zdravu hranu. Sastav meda je vrlo kompleksan. On sadrži više vrsta šećera, ali preovladavaju voćni i grožđani. To su prosti šeđeri, koji posle uzimanja brzo dospevaju u krvotok, bez opterećenja organizma oko njegove prerade. Zbog toga je med veoma pogodan izvor energije. Osim šećera, med sadrži i proteine, amino kiseline, enzime, organske kiseline, mineralne materije. Bogat je vitaminima, naročito onima iz kompleksa grupe B.
Zahvaljujući svom sastavu med je dragocena, prirodna, lako svarljiva hrana. Med ima i antibakterijsko i antiseptičko dejstvo. Dokazano je da potpomaže obnavljanje tkiva, uklanja bol, stimuliše i poboljšava rad srca, uklanja zamor, povećava otpornost organizma, u nekim slučajevima trovanja ima svojstvo protivotrova, deluje umirujuće na nervni sistem, reguliše krvni pritisak, ublažava tegobe kod oboljenja štitne žlezde i hroničnih i akutnih oboljenja disajnih organa, pospešuje oporavak od oboljenja jetre, bubrega, prostate, nervnog sistema i jača umne i fizičke sposobnosti.
Boja meda je usko povezana sa ukusom i aromom. Svetlije vrste meda su obično blažeg ukusa i arome. Kod nas su najpoznatije sledeće vrste meda: bagremov, livadski, detelina, lipa, vrbolika, malina, zlatošipka, metvica, heljda, crnuša i dr.
Deca predškolskog uzrasta mogu da uzimaju jednu kašičicu meda dnevno, dok je preporučena količina meda za školarce dve kašičice. Odrasli mogu da uzimaju više, ali ne bi trebalo da prekorače dnevnu dozu od 100 grama. Deci mlađoj od godinu dana ne bi trebalo davati med, zbog opasnosti od botulizma. Smatra se da ovu ozbiljnu bolest kod beba izaziva bakterija koja se može naći u medu. Zbog bebinog nezrelog sistema za varenje ova bakterija može proizvesti toksin koji izaziva ovu retku bolest.
Svaki prirodni med se kristališe, ali to mu nije mana. Ako se po svaku cenu želi tečan med, treba voditi računa o temperaturi otapanja. Ona ne bi trebalo da pređe 55 stepeni Celzijusovih. Izlaganje većoj temperaturi od preporučene doprinosi gubitku hranljivih i lekovitih svojstava meda, boje i ukusa. U zavisnosti od vrste meda, neki se kristališe ranije, a neki kasnije. Bagremov med može da zadrži žitko stanje i do tri godine, livadski se kristališe kroz 3-4 meseca, suncokretov med posle dvadesetak dana, a med od uljane repice za manje od nedelju dana.
Budući da je med skuplji od šećera, pojedini nesavesni pčelari ponekad koriste tu činjenicu da bi se na lak način domogli velike zarade. Med se može falsifikovati na više načina. Najjednostavniji i najprimitivniji način je da se obični šećer pomoću vode otopi u gusti sirup i pomeša sa prirodnim medom. Tako se povećava količina meda.
Gustina pravog meda je 1,4 a falsifikovanog oko 1,3. Jednostavnim merenjem na vagi možete proveriti, da li je med koji ste kupili pravi ili falsifikovan. Težina tegle u koju stane kilogram meda je oko 280 grama, tako da je njena težina sa medom 1280 grama, a težina iste količine falsifikovanog meda, zbog manje gustine je 1210 do 1220 grama.
Zbog svojih specifičnih svojstava i velike upotrebne vrednosti u ishrani, lečenju i kozmetičkim preparatima, med se upotrebljava širom sveta već nekoliko milenijuma.
Izvori: www.pcelica.co.rs, www.drvar.com, www.bebac.com
Нема коментара:
Постави коментар