Naopako, a možda i zlo

Pre neki dan mi je petoipogodišnji sin posle školice rekao da treba da nauči kod kuće neku pesmicu o Svetom Savi. “OK”- rekla sam. I “Ko nema u vugla ima u googl-a” – da citiram jednu od omiljenih svog brata. Na internetu pri pomenu Svetog Save vlada Srednji vek u elektronskom izdanju. Molitve, crkvenjaštvo, velikosrpstvo. Bila sam zbunjena. Dete mi malopre reče pojednostavljeno objašnjenje iz vrtića da je Sveti Sava bio prvi srpski učitelj, a ja bih dodala i  pobunjenik protiv sistema, političar, diplomata, zakonodavac i književnik.

Nekako mi se čini da svetogorski monah, jeromonah i arhimandrit Studenice, te  prvi arhiepiskop autokefalne Srpske arhiepiskopije, su zapravo političke funkcije koje su proizlazile jedna iz druge kao neminovnosti vremena u kojem je živeo. Jer u Srednjem veku religija niije bila opcija, već jedini izbor pri bilo kakvom profesionalno angažovanju. Uznemirava me to što mi se čini da sada, desetak vekova kasnije, sve  izgleda kao da se vraćamo u Srednji vek.

Priča o Rastku, ili Svetom Savi  ide ovako:

Rastko Nemanjić se posle uobičajene tinejdžerske svadje o profesionalnoj orjentaciji, sa  svojim tatom Stefanom Nemanjom, teatralno okrenuo na peti, otišao u svoju “sobu”  zalupivši vrata vladarskih odaja. Kasnije te noći, kada su svi spavali pobegao je od kuće u nameri da se  dodatno obrazuje i malo vidi sveta. Otišao je u manastir, platio školarinu u vidu zamonašenja i tu priča počinje.

Iako zamonašen, Sveti Sava nikada nije izgubio kontakt sa ocem , braćom i svojom zemljom. Manje ili više posredno i dalje je učestvovao u političkom životu i rukovodjenju. Učestvovao je u nekoliko diplomatskih misija. Pri jednoj od njih je , kako pišu istoričari “ uspeo da ugarskog kralja Andrije II od srpskog neprijatelja pretvori u prijatelja”. Radio je i na uredjenju društva i ustrojstvu istog kroz pisana dokumenta.Mnogi istoričari smatraju Zakonopravilo iz 1219. godine prvim srpskim ustavom. Ovaj dokument je uredjivao veliku oblast društvenih odnosa, kako crkvenih, tako i gradjanskih. Jeste, gradio je manastire, ali u ono vreme to je bio više prosvetiteljski, nego religiozni poduhvat.

  Proslava Svetog Save u Matematičkoj gimnaziji  u Beogradu           Photo: Tanjug

    

Danas je zaista divno što škole slave Svetog Savu kao značajnu istorijsku ličnost, jer je donekle postala retkost isticanje istinskih vrednosti, čak i u zvaničnim ustanovama. Šteta je što deca tek površno bivaju obaveštena o njegovom liku i delu, te kao najveća dostignuća istog učenici uglavnom nabrajaju njegove crkvene položaje i titule. Sramota je što se u školama širom zemlje proslava svodi na recitovanje i pevanje verskih sadržaja i klicanje bogu i svecu, sve uz paganske rituale i nezaobilazno prisustvo lokalnog pravoslavnog sveštenstva.